U razgovoru sa roditeljima često vidim da, kada je priprema za školu u pitanju, nisu dovoljno upućeni u značaj i važnost iste. U nastavku ću odgovoriti na najćešća pitanja koja dobijam od roditelja.
Šta je to priprema za školu?
Roditelji često misle da je grafo motorika + brojanje = priprema deteta za školu. To je samo jedan deo onoga što je potrebno raditi sa detetom. Pripreme za školu podrazmevaju niz aktivnosti i vežbi koje podstiču razvoj sposobnosti, veština i znanja koje će detetu biti potrebne u 1. razredu (kao i tokom celog školovanja).
Zar se to već ne radi u vrtiću u sklopu predškolskog programa?
Da! Radi se u vrtićima ali samo u merama koje dozvoljavaju sadašnje okolnosti (epidemiološka situacija trenutno i veliki broj dece u grupama pre pandemije).
Kada smo mi bili mali toga nije bilo pa nam nista ne fali. Zasto bi onda mom detetu to uopšte trebalo?
Ovakav stav je toliko pogrešan da se ponekad pitam da li uopšte vredi upuštati se u objašnjavanje…
To je isto kao kada bi rekli: “Moj deda je njivu orao volovima pa mu ništa nije falilo. Zašto bih ja danas koristio traktor za taj posao?” Pa zato što je to vreme drugačije u odnosu na ovo u kom mi živimo. To isto važi i za pripremu dece za školu.
Kada smo mi bili mali, nije postojao internet. Tv program je bio mnogo skromniji. Emisije za decu su bile mnogo pažljivije pravljene, kako bi podsticale edukaciju i razvoj dece a ne samo zabavu. Jednostavno rečeno, tada nije bili toliko “kradljivaca” dečije pažnje kao što je to slučaj danas. Suprotno tome, mi smo (kao mali) provodili mnogo više vremena igrajući se napolju sa drugarima. Glavno sredsto za igru je bila mašta. Na taj način,
nesvesno, mi smo se razvijali i pripremali za školu pa nam dodatna priprema (pored obaveznog obdaništa) nije bila potrebna.
Međutim, danas je daleko drugačija situacija. Danas su deca od malih nogu bombardovana raznoraznim sadržajima, koji su pezasićeni svim i svačim (televizija, internet, igrice, mobilni telefon…), a koji jako loše utiču na razvoj deteta ako se ne kontrolišu od strane roditelja.
Danas deca igraju igrice koje su toliko zasićene detaljima da ona ne moraju da koristi maštu – sve dobiju na gotovo.
Sa druge strane, roditelji rade po ceo dan i ponekad jednostavno nemaju vremena da se više posvete deci (to ih nikako ne čini lošim roditeljima). Tada im je lakše da detetu daju neku “zanimaciju” kako bi oni imali malo mira nakon napornog radnog dana. Naravno, nisu svi roditelji u takvoj situaciji ali, na žalost, većina roditelja prosto nema dovoljno vremena da se više posveti detetu.
I onda dolazimo do toga da dete koje treba da krene u školu ne zna neke osnovne stvari koje su za taj uzrast očekivane. Sa njime se, jednostavno, nije dovoljno radilo. Na to dodajte prebukiranost vrtića gde vaspitači moraju da izađu na kraj sa grupama od po 30-35 dece (svaka njima čast – treba im dati orden). Pa jos i neredovan odlazak u vrtić (zbog korone) … sve to dovodi do toga da dete ne bude spremno za polazak u školu.
Da li ja (roditelj) mogu da radim sa svojim detetom na pripremi za školu?
Naravno! To je i poželjno jer se ne treba osloniti isključivo na vrtić, zbog stvari koje sam gore pomenula. Većinu aktivnosti koje ja radim sa decom na radionicama i pripremi za školu može svaki roditelj. Potrebno je da ima vremena, volje, želje i sklonisti za takve stvari. Roditelje uvek ohrabrujem da rade sa svojom decom jer to ima višestruke benefite.
Roditelji često greše pa ponteciraju ativnost u kojoj je dete već vešto ili aktivnost koju dete voli da radi a to nije uvek dobro. Pogotovo ako je dete predškolac. Ako ono ima neki talenat, to svakako treba negovati ali ne na uštrb ostalih veština.
Kako bi dete bilo spremno za školu, potrebno je podsticati razvoj svih aspekata i vežbati one aktivnosti koje će detetu biti potrebne kada krene u školu. Čak iako dete ne voli da ih radi.
To ne znači da dete treba terati da radi ono sto ne voli ili da suvoparno vežba ono u čemu je slabo – to je pogrešan pristup! Potrebno je osmisliti igru-aktivnost koja će imati elemente aktivnosti koje dete voli da radi ali takođe i one koje dete ne voli da radi (ili koje mu slabije idu). Na taj način dete misli da je sve to igra i ne primećuje da ono ustvari ozbiljno vežba i priprema se za polazak u školu. I onda mu to ne pada teško.
Glavni cilj pripreme za školu jeste da dete stekne određene veštine i navike koje učitelj traži ali da, pri tome, ne stvori odbojnost prema učenju.
Primer: Dete voli da slaže kocke (motorika je razvijena) ili ne voli brojeve i ne zna da broji do 10. Onda se te dve aktivsnosti ukombinuju u jednu igru kako bi dete u isto vreme radilo i ono što voli i vežbalo ono što mu slabije ide.
Koliko treba da traju pripreme za školu i kada početi sa istim?
Predškolski program u vrtićima traje čitave radne godine. Moj program rada se nadovezuje na njega i nadopunjuje ono što su deca propustila usled neredovnih odlaska u vrtić ili nemogućnosti vaspitača da sa svakim od njih vežba sve veštine potrebne za dobar i siguran start u školi.
Trajanje programa prilagođavam svakom detetu posebno. Nekom je potrebno manje vremena da samo uvežba nekoliko stvari dok se drugo sporije razvija i potrebno je da prođe više vremena da stekne sposobnosti, veštine i znanja koje su znak zrelosti za polazak u školu. Potpuno ista stvar važi i za roditelje koji žele sami da prirpemaju svoje dete za polazak u školu.
Koja je razlika izmedju kreativno-edukativnih radionica i pripreme za školu?
Kreativne radionice su namenjene deci različitog uzrast koja kroz brojne aktivnosti i igru uče o raznim stvarim ali istovremeno negujemo razvoj svih aspekata koji učestvuju u formiranju zrelosti za polazak u skolu. Intenzitet vežbanja zavisi od starosti deteta.
Program pripreme za skolu je namenjen za decu presdkolskog uzrasta (5,5-6,5) i koncipiran je na način da intenzivno, ali kroz igru, vežbamo one elemente razvoja koji će detetu biti potebni kada krene u školu.
Ako koristite instagram pratite moju straniu jer tamo često objavljujem savete koje možete primejnivati u igri sa detetom.
