Kako reagujete ako vaše dete kaže: „Glup sam!“ ili „Ružna sam!“?
Šta mu/joj odgovoriti a da utičete pozitivno na samopouzdanje deteta?
Veoma nam je teško da čujemo kako naša deca negativno govore o sebi!
A naša neposredna reakcija je DA ODBIJEMO njihove izjave i kažemo stvari poput: „Ne, nisi!“ ili „Lepa si (pametna, talentovana itd.), o čemu pričaš?“
Nažalost, kada to učinimo, naša deca se jednostavno osećaju kao da ih ne slušamo i nerazumemo.
Umesto da se prepirete sa njihovim negativnim samopričanjem, slušajte i saosećajte. Možeš reći:
„Žao mi je što se tako osećaš. Mora da je jako teško. Voleo bih da vidiš sebe kao što te ja vidim: lepo, ljubazno, vaspitano, brižno dete … “
Zapamtite, vaš odnos sa detetom zavisi od toga da li oseća da ga čujete i razmet ili ne. Ovo je jako važno. Što više slušate bez pokušaja da ispravite njihove misli i osećanja, to će vaša veza biti jača.
Takođe, nastavite razgovor tako što ćete biti znatiželjna i PITATI još pitanja (ako smatrate da su raspoloženi za razgovor o tome).
„Hm .. osećaš se kao da nisi dobar /dobra u ovome. Da li želiš da razmisliš o idejama kako možeš postati bolji/bolja? “
„Žao mi je što čujem da se tako osećaš, dušo. Zbog čega misliš tako? “
„To je težak osećaj … Možeš li mi reći nešto više o tome?“
Neka govori o tome šta ga/ju muči, umesto da mu/joj kažemo šta bi trebalo da misli i osećaja. Potvrdite njegova/njena osećanja umesto da potiskujete negativna osećanja.
Nadam se da je ovo bilo korisno. Ako želite više alata za izgradnju detetovog samopouzdanja i samopoštovanja, pogledajte opis naše radionice “Kako vaspitati samopouzdano dete”.
