Opisujete svog mališana kao tvrdoglavo dete jer ima jaku volju i ne odustaje dok ne dobije ono što želi…? Jako vam je teško da izađete na kraj sa njim?

Znam, ne može se reći da nemate baš nikakav uticaj na njega jer često na kraju ono ipak uradi to što ste od njega tražili.

Međutim, dok do toga dođe,  dugo se ubeđujete, objašnjavate, raspravljate, a sve vas to iscrpljuje I “trenira” vaše živce.

Kada vaše tvrdoglavo dete ima 2-3 godine, drugi roditelji vam govore da je to samo prolazna faza u razvoju. Teše vas da će ona brzo proći pod uticajem sazrevanja i socijalizacije. Međutim, može da se desi da se, kada vaše dete bude imalo šest godina, vi i dalje žalite na njegovo tvrdoglavo i prkosno ponašanje. Da na svako vaše pitanje “zašto” odgovara sa: “Zato što ja tako hoću“ ili kaže:“Dobro“, a uradi po svome.

Nisu sva deca ista. Ona se međusobno razlikuju po upornosti, svojeglavosti, načinu na koji reaguju na kaznu… Neka su jednostavno tvrdoglavija i zahtevnija od druge. Međutim, važno je da umete da uočite razliku između tvrdoglavosti kao karakterne osobine  (kada tvrdoglavo ponašanje  ima tendenciju da se ponavlja u različitim situacijama) i tvrdoglavosti kao naučenog načina ponašanja u određenoj situaciji.

Zapitajte se da li je vaše dete uvek tvrdoglavo ili se tako ponaša samo u situacijama kada mu nešto nije po volji. Da li je uporno, puno energije, i ima jaku volju kada pokušava da reši neki zadatak ili kada pokušava da složi zgradu od kockica? Da li se i sa drugarima raspravlja kao sa vama? Da li u društvu ima ulogu vođe? Da li tvrdoglavo i uporno brani svoje mišljenje uvek i svuda?

Možda je ta tvrdoglavost karakterna osobina, a možda je naučilo da se tako ponaša jer je videlo da se tvrdoglavost sa mamom na kraju uvek isplati. Možda je zaključilo: “Dovoljno je da budem uporan/na pa će mama na kraju izgubiti živce i popustiti“. Deca ponavljaju ona ponašanja za koja dobijaju potkrepljenje od strane roditelja.

3 saveta kako da se izborite sa tvrdoglavim detetom

1) Ostanite smireni

Nemojte da dozvolite da raspoloženje vašeg deteta kontroliše vaše raspoloženje. Jako je važno za roditelje da vlada svojim emocijama. Deca nisu dobra u regulisanju vlastitih emocija, naročito on mala. Sigurno ste primetili da ih i najmanja sitnica “izbaci iz takta”. Vama se to ne “prašta” jer ste odrasli. Pronaći način da kontrolišete sopstvene emocije stavlja vas u superiorniji položaj kao roditelja. Jedan od najjednostavnih načina je da dišete duboko.

2) Budite svesni stvari koje možete da kontrolišete

Na neke stvari možete da utičete a na neke ne. Hajde prvo da rasčistimo sa sumnjama oko toga šta je šta. Uvek imajte na umu šta možete da kontrolišete. Zašto je to važno? Pa zato što, kada imate posla sa detetom koje je “tvrdoglavo” (mada su sva deca tvrdoglava u određenoj meri) treba da kontrolišete stvari na koje možete da utičete.

Vaša deca nisu u mogućnosti da kontrolišu puno toga. Upravo zbog toga, oni biraju aktivnosti koje oni mogu da kontrolišu a time vas “izbace iz takta” jer vi ne možete da kontrolišete stvari koje oni mogu da kotrolišu. Tada je potrebno da se vratite na ono šta vi možete da kontrolišete. Ovo je moćna stvar jer vas dovodi u poziciju gde “borba moći” nije uopšte potrebna.

Ne morate da se raspravljate ili se ubeđujete sa detetom jer vi imate kontrolu nad situacijom. Šta mislim pod time? Pa stvari koje im obezbeđujete (hrana, dom…), usluge koje za njih činite (vozite ih na trening, kupujete im omiljenu hranu…), pristup određenim stvarima u vašoj kući. Vi kontrolišete sve te stvari, bez obzira na to da li to vaša deca žele ili ne.

Zato je potrebno da stvari koje kontrolišete koristite prilikom disciplinovanja svoje dece. To će vas dovesti u poziciju gde nećete bit u “borbi za moć” sa svojom decom.

5 pravila koja vam mogu pomoći prilikom  “borbe za moć”:

• izbegavajte ih (ne “upadajte” u nih ako nemorate)
• ako ne možete da ih zaobiđete, pobedite u njima (ja to govorim I deci ali njima to svakako dobro ide jer oni znaju pravilo br.3 ?)
• vi (roditelji) birate razloge (uvek birajte stvari koje možete da kontrolišete). Nemojte ulaziti u “rat moći” oko neke stvari koju ne možete da kontrolišete ili ćete prekršti pravilo br.2 i nećete pobediti.
• Osnažite stvari koje vaša deca kontrolišu. Oni su sami odgovorni za neke izbore koje naprave. Ako to do sada niste shvatili, obratite više pažnje! Deca će vas tome naučiti.

Postoje svari koje oni kontrolišu. Osnažite ih u tome. Drugim rečima, fokusirajte se na njihov izbor. I u redu je da detetu kažete ”to je tvoj izbor”. Pri tome je super ako se blago nasmejete jer će tada oni pomisliti da će lako izaći na kraj sa vama.

Ta taktika je dobra i u “odmeravanju snaga” sa tinejdžerima.

Jednom prilikom sam čuvala klince od svog brata. Stariji bratanac me je pitao ”Tetka, mogu li da idem na žurku”?. Rekla sam mu da mi ispriča više o toj žurci, jer sam znala da je izostavio najbitinije informacije. Ispričao mi je detalje o žurci koji mi nisu bili prijatni da čujem kao njegova tetka. Onda me je ponovo pitao: “Pa, mogu li da idem”? Odgovorila sam: “To zavisi od tebe. Ti biraš da li ćeš da ideš ili ne. Ali ja ti ne dajem dozvolu. Ako odeš, to će biti bez moje dozvole. Da li ti je to jasno?”.  

Bio je zbunjen I pomalo ljut. Rekao je:”Pa, jel mogu da idem ili ne?”. Odgovorila sam da to zavisi od njega. Na taj način sam ga osnažila da sam donese odluku i pokazala da ću poštovati njegovu odluku.

To, naravno, ne znači da sam mu dala ono što želi. Nikako.

Hteo je moju dozvolu. Ja kontrolišem svoju dozvolu, pa sam poštovala sopstveno pravilo br.3 koje sam već spomenula. Osnaživanje njegove odluke znači da sam primila k’ znanju šta će on da uradi.

Pre par meseci smo bili u sličnoj situaciji. Pitao me je da li sme da ide kod drugara. Ja sam mu rekla da ne može I to je, u suštini, veika laž. Naravno da može da ode, što mi je i dokazao tako što se išunjao iz kuće kroz prozor I otiša kod drugara. Kapirate o čemu pričam? Ne treba lagati decu i savetujem I vama istu stvar.

Naprotiv, osnažite I poštujte njihov izbor. Ono što je jako važno, budite osledni kada su posledice u pitanju. Moj bratanac je znao da će snositi posledice ako ode bez moje dozvole, posledice na koje ne može da utiče. I izabrao e da ne ide na žurku.

Poštovala sam njegovu odluku. Rekla sam mu da je napravio dobar izbor. Sviđa mi se kako si promislio o svemu. Tada je bio ljut na mene ali mislim da je cenio to što je imao pravo da bira I da se njegov izbor poštuje.

3) Slušajte (umesto da se svađate)

Nemojte dozvoliti da vas dete “uvuče” u svađu. Tvrdoglavo dete voli da započne raspravu jer mu daje lažni osećaj moći. Stvar je prosta, imate malog čoveka i odrslog čoveka. Kada mali čovek uspe da “uvuče” odraslog čovega u raspravu, to mu daje osećaj da on upravlja situacijom.

Priznaćete da stvari ne treba da stoje tako. Zato, potrudite se da slušate svoje dete kada želi da nametne svoju volju. Recite mu nešto kao: “O…to je jako zanimljivo! Pričaj mi još o tome.” Dete će isprva biti zbunjeno jer nije očekivalo takav vaš pristup.

Takav stav vam pomaže u 2 stvari:

• Stavlja vas u poziciju gde je lakše pokazati empatiju
• Menja dinamiku razgovora iz rasprave u razgovor (dajete im priliku da izraze svoje mišljenje o nečemu ili svoja osećanja. Ponekad, baš takva razmena mišljenja I sećanja može da pomogne vašem etetu da donese prave odluke.

Činjenica je da svi imamo 2 uveta a samo jedna usta. Treba ih koristiti u toj proporciji. Potrudite se da više slušate vaše dete, naročito kada je tvrdoglavo, i upravo to će vam omogućiti da otkrijete način na koji ono razmišlja. To će vam pomoći I dati vam snagu da odlučite kako da razrešite situaciju.

Empatija je vaš dobar saradnik

Malo pre sam pomenula, koristite empatiju umesto besa. Svaki roditelj se ponekad jako brzo naljuti na svoje dete. To ga nipošto ne čini lošom mamom ili lošim tatom. Bes je veoma dobar pokazatelj da nešto nije u redu. Međutim, kada smo besni, mi često mislimo da neko drugi mora nešto da promeni. A svi znamo koje je to. ?

Upravo to je zbunjujuće. Bes je indikator da odrasli (roditelji) moraju da promene nešto. Savetujem vam da se čuvate ova 3 osećanja: 

• frustracija
• bes
• ozlojeđenost.

Umesto besa, ustupite mesto empatiji. Empatija ima 2 važna dela:

• vi razumete
• i stalo vam je kako se vaše dete oseća.

To bi trbalo da bude jedna od važnijih stvari koju želimo da naučimo našu decu. Kada im omogućite da to uče posmatrajući vas kao model, to je moćan način da ih nauče da razumeju druge i da im bude stalo kako se drugi osećaju.  

Kada izaberete “put empatije”, primetićete da imate osećaj da želite da spasete svoje dete od posledica nihovog ponašanja. To je najprirodnija stvar na svetu koja dolazi iz dubine vašeg srca jer ste mu rodtelj i volite ga bezuslovno i ne želite da doživi teške i bolne stvari. Zato nesvesno želite da spasete svoje decu od posledica njegovog izbora.

Upravo vam empatija tu može pomoći. Probajte da se malo distancirate od cele situacije i pustiti svoje tvrdoglavo dete da oseti posledice na svojoj koži. Znam da to nije lako ni jednom roditelju. Pustite ga da oseti posledice svojih postupaka ali mu tada dajte do znanja da ste tu za nega da ga utešite i ohrabrite. Time mu pokazujete da ga razumete i znate kako se oseća. Zagrlite ga. Pokažite da ste svesni da mu je teško ali nikako ne puštajte. Budite dosledni i isterajte do kraja sa posledicama koje ste odredili.

Nadam se da će vam ovih 3 saveta kako “pobediti” tvrdoglavo dete pomoći u svakodnevnom životu.

Gore navedena su opšta pravila koja roditeljima mogu pomoći u vaspitanju deteta. Međutim, svako dete je priča za sebe i ukoliko Vam je potrebna dodatna pomoć ili stručan savet koji će biti vezan za vašu kontketnu situaciju ili problem možete zakazati online savetovanje klikom na ovaj link.