Nestašluci dece za koje smatrate lošim zahtevaju kazne i ograničenja. Međutim, veliki broj roditela ne znaju šta treba da rade u takvim situacijama. Često se dešava da odrasli ne mogu da se kontrolišu pa kažnjavaju decu i više nego što ona to zaslužuju. To onda ima negativne posledice po dete pa ono razvija strahove i stereotipe zbog čega mu je mnogo toga u životu teže da uradi. U takvim trenucima, možete se poslužite nekom od sledećih taktika:
Ako dete nije imalo zlu nameru, ne treba da ga kaznite
U većini slučajeva, dete ne žele nikoga da povredi, već samo želi da otkriva nove stvari. Kada ono želi da uči, podržite ga. Kada kažnjavate dete zbog nekih nesrećnih okolnosti koje su se iznenada desile, onda to dete izrasta u neodlučnu osobu.
Pravite razliku između predloga i naređenja
U ovakvim situacijama rodielji uglavnom posežu za stereotipnim akcijama jer misle da su tradicionalni načini vaspitanja najbolji jer su tako postupali i njihovi roditelji. Međutim, postoji ogromna razlika kada kažete “Mislim da ne treba da igraš tu igru” i “Nemoj da igraš tu igru”. Ukoliko dete ima jaku ličnost ovo ga neće mnogo pogoditi, ali ukoliko je osetljivo onda će ga i te kako povrediti. Kada porastu, slušaće naređenja svih starijih ljudi, ali ne iz poštovanja nego iz straha od posledica.
Kazna nikako ne sme da bude emotivna
Kada je dete neposlušno, neki roditelji se ljute i ne mogu da se kontrolišu čak i ako vole svoj dete. To je često posledica velikih očekivanja koja roditelji imaju od dece, a kada se ta očekivanja ne ispune roditelji se ne osećaju zadovoljno. Takve emocije se moraju potisnuti.
Javno kažnjavanje je neprihvatljivo
To ponižava, vređa decu i često kod njih izazva frustracije i bes. Ukoliko se takve situacije ponavljaju, dete će se uvek osećati postiđeno i poniženo a kasnije može da postane u potpunosti zavisno od mišljenja drugih ljudi.
Ispunite svoje pretnje
Ako ste obećali detetu da ćete ga kazniti onda to i učinite. Prazno obećanje da ćete izvesti kaznu je gore nego ne kazniti dete uopšte. Deca brzo uče da su to samo prazne reči koje njihovi roditelji koriste i sa time se mire.
Kada ne znate ko je kriv, kaznite sve
Ako niste sigurni koje od dvoje ili više dece je krivo za neki nestašluk, kaznite oboje ili sve. Tako se deca neće osećati odvojeno, a ni krivac se neće izvući.
Deca treba da odgovaraju za sadašnje nestašluke, ne i za one od pre
Jedna od najvažnijih taktika je kazna – oproštaj – zaborav. Dete koje je stalno pod kaznom jer je nešto uradilo pre ne može da bude jaka osoba.
Kazna treba da bude u skladu sa godinama i hobijima
Sistem kažnjavanja treba da bude jasan i izbalansiran. Nemojte da dajete iste kazne i za loše ocene i za slomljeni prozor. Male stvari zaslužuju male kazne, a veliki nestašluci zahtevaju veće kazne.
Nikada ne koristite loše i uvredljive reči
Kada su roditelji ljuti, dogodi se da im „izleti“ po koja uvredljiv reč. Mnogi roditelji ni ne primećuju da to rade a osetljiva deca mogu da imaju problem sa samopouzdanjem zbog toga. Uvek koristite neutralni rečnik. Deca jako dobro upamte kada su im otac ili majka rekli neku uvredljivu reč. Mnogi smatraju da su devojčice osetljivije ali ja smatram da je situacija obrnuta i da sa dečacima treba biti posebno oprezan, naročito kada kritike i ružne reči dolaze od strne oca. Svako dečaku je njegov otac superheroj i njegov uzor i kada od njega čuje uvredjivu reč, pamtiće je do kraja života. Drage tate, kaznite dete primerenom kaznom ali ga OBAVEZNO POHVALITE I NAGRADITE kada nešto dobro uradi. To je jedini način da vaš „momčina“ izraste u pravog samouverenog čoveka!
Ljudi, šta vi mislite o ovoj temi?
Ukoliko smatrate da ovaj tekst može biti od koristi i drugima, podelite ga…
